Moje pismo Deda Mrazu

Dragi Deda Mraze,

Kažu da ti daješ poklone dobrim macama, pa ti zato pišem.
Ja sam dobra maca, to i teta kaže, ali ne samo zato. Eto kad god teta kaže "ne" ja je poslušam. Nijednom nisam pokušao da se popnem na jelku ili da je grebem kao ona devojčica. Idem u posip kao i sve druge mace. I nikad ne kukam za hranu kao druge mace, strpljivo čekam da me nahrane.

Sve što mi kažu - ja slušam.

Volim da se mazim i predenjem se zahvalim svaki put kad me neko pomazi.

Penjem se na krevet, ali samo zato što mi teta i čika to dozvoljavaju, ali im spavam pored nogu, nikad na jastuku.

Vidiš - dobar sam.

E sad, šta bi ja Novu Godinu?

Jednu porodicu da me usvoji, ne tražim mnogo:

1. Da budem u toplom i da me niko ne izbaci na kišu i hladno pa da se smrzavam i kijam kao pre.
2. Da uvek imam hrane i vodice a ne da budem gladan ili jedem hranu od koje mi je posle loše kao što sam to radio dok me nisu našli. 
3. Ako može da me ne tuku - naišao sam pre tete i čike na neke mnogo loše ljude koji su me udarili po njuškici, a to mnogo boli i plaši me, pa bih ako može da ne budu takvi. Ali mogu da imaju decu ili druge mace, ja se sa svima lepo slažem.
4. I da dobijem ime. Teta i čika mi tepaju ali ja još uvek nemam svoje ime.

Eto, samo to. Da mi nađeš nekoga ko će me voleti, i maziti i paziti kao što to sad rade teta i čika.

Evo teta mi šapuće još jednu stvar pa da dodam: Da hoće da potpišu ugovor.
Ja ne znam šta je to ugovor, ali deluje bitno jer teta kaže da me bez toga ne daju.

Eto, samo toliko.
Ne tražim mnogo, zar ne?

Tvoj,
Bezimeni macan