Da vam se predstavim

Zdravo svima,

Ja sam za jedan Bezimeni macan.

Imam oko 3 meseca.

Iz Beograda sam.

Trenutno tražim svoj dom zauvek.

Moja priča baš i nije lepa u početku, samo kažem.

Pre pet dana su me neki ljudi pustili u jedan ulaz da se tu malo ugrejem. Napolju je bilo hladno i padala je kiša, meni se šapice smrzle. Ma ceo sam se smrzao. A tu gde sam bio u kraju ima mnogo kuca pa sam i bio malo umoran od bežanja i sakrivanja. 

Našla me u ulazu jedna teta, pa nahranila i slikala, ali joj to slikanje baš i nije išlo jer sam ja samo hteo da se mazim i grejem kod nje i krilu. Vidite na šta mislim.

Teta me prvo unela u stan ali je morala od svojih maca da me skloni u transporter i skloni u kupatilo. Imaju jako mali stan. Transporter nije baš najbolje mesto, ali je tu bilo vode i hrane i toplo pa se nisam žalio, preo sam.

Onda su njene mace počele da viču na mene pa sam se uplašio i krenu da se tresem. I da tražim da me pusti. Probala je al nije išlo a meni se nije svidelo da budem u tuš kabini. 

Teta me na kraju vratila u hodnik uz obećanje da mi traži dom. Ali su me uveče neki izbacili iz hodnika gde je toplo napolje na hladno i mokro i bacili su moju hranu i vodu. 

Teta i čika su me našli, kasno noću. Teta je malo plakala i kad me je našla uzela me je u ruke i grlila. Odneli su me kući. 

Kijao sam, pa sam ih čuo kako se dogovaraju nešto i preračunavaju, na kraju je teta nekoga zvala na telefon. E onda su mi merili temperaturu (to mi se nije svidelo) i slušali me i nešto gledali na neki ekran. 

Tu noć sam spavao u nekoj sobi za koju je teta govorila da nije bezbedna. I ceo naredni dan sam tamo proveo. Ali je teta dolazila da se igra sa mnom.

I cela soba je mirisala na neko cveće i dobio sam da pijem malo gorke ali mlake vodice sa ukusom tog cveća (teta mi šapuće- kamilica). Onda su me polivali nekim praškom, pa vodom, pa su mi dali neku bljak pastu. Nije mi se sve to baš svidelo ali se nisam žalio - igrali su sa mnom. Jesam se samo čistio od svih tih stvari. Šta oni misle? Pa nisam ja devojčica pa da tako mirišem.

Tu su voda i hrana i toplo za spavanje. Ali meni se baš nekako svidelo da se spakujem teti u krilo. 

Sutra su me pustili među svoje mace. Tu sam se već plašio u početku. Njih je 4 i dve su veliiiiiiiike i strašne. Onaj sivi je uvek namršten, ne dira me ali mršti se. On se uvek na sve mršti. Onaj drugi belo-sivi bi samo da me njuši. Ali oni nisu ni upola strašni koliko ona devojčica. Ona je tek nešto starija od mene ali stalno viče na mene i tuče me. I ne voli kad ulazim u njihove kutije, baš ni malo.

Ali ja sam uporan i hrabar a tim kutijama se baš lepo spava.

Ima tu još dosta toga da se kaže. Ali, sutra ću to. Ne mogu sad. Odoh da večeram pa da spavam. 

Ovo traženje novog doma je baš zamoran posao.

Na sreću barem više nisam napolju.